Најмасовнија културна манифестација у Србији и највећа смотра писане ријечи у региону – 62. међународни београдски сајам књига додијелио је награду за најбољег издавача из дијаспоре у 2017. књижевној задрузи Српског националног савјета из Црне Горе за дело Горана Ж. Комара „Ћирилични натписи Старе Херцеговине“.

У календару културних дешавања југоисточне Европе централно место крајем октобра већ деценијама припада Међународном београдском сајму књига. Ова регионално највећа манифестација посвећена књизи бави се промоцијом књижевног стваралаштва и образовања, културном разменом са иностранством и покретањем актуелних књижевних и друштвених питања. Ове године од око 500 излагача на београдском Сјаму књига Награда за издавача из дијаспоре на српском језику припала је Књижевној задрузи СНС из Подгорице за Комарову монографију, која је резултат многобројних и вишегодишњих систематских теренских истраживања на простору Старе Херцеговине и представља својеврсни апел појединцима и институцијама да учине све како би средњовековни споменици и натписи на њима били сачувани од зуба времена, заборава и честог немара.

Књижевна задруга СНС из Подгорице је и прошле године добила награду Београдског сајма за књигу Апотеоза српским гуслама, Дејан Томић.

Издања Књижевне задруге до сада су добила све најважније књижевне награде на српском говорном подручју. Књижевна задруга добитник је награда сајмова књига у Подгорици, Новом Саду, Београду, Андрићграду и Херцег Новом, као и награда: “Бранко Ћопић”, “Михаило Лалић”, “Печат вароши сремскокарловачке”, “Момо Капор”, “Јелена Балшић”, “Марко Миљанов”, “Печат времена”, “Исидора Секулић”, “Светозар Ћоровић”, “Немањин жиг”, “Златно перо Русије” и многе друге.

О КЊИЗИ ДР ГОРАНА КОМАРА “СТАРИ ЋИРИЛИЧНИ НАТПИСИ СТАРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ”, КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА ЦРНЕ ГОРЕ

У књизи „Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова)“, чији је издавач Књижевна задруга Српског националног савјета, види се да је аутор у свом истраживачком раду обишао цијелу источну Херцеговину, многе знане и незнане предјеле, трагајући за важним, непатвореним и истинским историјским наслеђем; за биљезима времена и простора; за свједочењем човјека и о човјеку, човјека здруженог са Крстом и Христом.

Комар ништа не предузима без провјере, увида, сусрета очи у очи, без исцрпног и прецизног суочавања са изворним свједочанством. А ништа није тако стамено, као камен, и, надасве, као ријеч у камену, овдје и у буквалном и у најдубљем значењу. За ову и овакву књигу потребно је било упознати се са знатним и значајним ранијим достигнућима, проучити богату и широку литературу, али и изоштрити око за најситније тајне ћириличног знака и симбола; за најситнији потез при уклесавању; опходити стазе и богазе.

А за свједочење ријечи у камену у вишевјековном времену, аутору ове књиге требало је једанаест година прегалачког рада. Ријеч је, и то ријеч као свједочење и ријеч са суштинском поруком и поуком, сабрао Горан Комар у овој књизи, отргнувши је од времена, заборава, пркосећи људској агресији, жељи за уништавањем, брисањем трагова, уништавањем памћења, сјећања…(више у овим последњим деценијама, или последњем стољећу, него кроз многе друге вјекове и бесудна времена).

Ова књига доноси огромно богатство, и што се обима и што се суштине тиче. Представљено је преко 200 натписа, које није лако ни пребројати, а камоли пронаћи, лоцирати, обићи, фотографисати, рашчитати, смјестити у простор и вријеме.

У књизи су заступљени различити простори источне Херцеговине, сви они који су чували старе натписе, све их је обишао Комар у својој опсежној експедицији. Међу најбогатијим овом грађом спадају предјели везани за: Билећу, Требиње, Гацко, Столац, Љубиње, Невесиње, потом ту су и: Калиновик, Горажде, Фојница, Чапљина, Сарајево, Попово Село, Попово Поље, Петрово Поље, Борич, Улог, Дабар, Благај, Берковићи, Шћепан Поље, Љубомир.

Немали је број натписа сачуван и на подручју најисточније Херцеговине, подручју које данас припада Црној Гори: Никшић, Пива (Пишче), Бока: село Богдишићи, Херцег Нови: села Мокрине, Мојдеж, Ченићи, Репаји, Поди, Глоговик, Баошићи, потом дати су натписи из Бањана и Опутних Рудина са подручја: Црквице, Броћанац Јаничића, село Клење, село Маочићи, Реновац, натписи уграђени у цркви Светог архангела Михаила у Бањанима… За све натписе у књизи даје се фотографија, разријешен и рашчитан текст, који је потом преведен на савремени српски језик. У књизи се налазе и раније објављивани натписи, поређења са садашњим резултатима, нови моменти. Један број натписа је нов, први пут се обајвљују и дају јавности на увид.