Дана 08. 05. 2013. године у Београду у хотелу „Палас“ одржана је Сједница савјета Ћоровићевих сусрета Научног скупа историчара у Гацку и Српске прозе у Билећи. Сједницом савјета је предсједавао академик проф. др Војислав Максимовић.

САВЈЕТ ЈЕ РАДИО ПО СЉЕДЕЋЕМ ДНЕВНОМ РЕДУ:

1. ПРОГРАМ НАУЧНОГ СКУПА У ГАЦКУ – ТЕМА: САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ.
2. ПРОГРАМ ОКРУГЛОГ СТОЛА У БИЛЕЋИ – СРПСКА ПРОЗА ДАНАС.
3. ИМЕНОВАЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ НАГРАДА ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ И СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ.
4. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРОГРАМА И ДАТУМА СУСРЕТА У ГАЦКУ И БИЛЕЋИ.
5. ИМЕНОВАЊЕ ЈОШ ЈЕДНОГ ЧЛАНА САВЈЕТА ЋОРОВИЋЕВИХ СУСРЕТА.

1. ПРОГРАМ НАУЧНОГ СКУПА У ГАЦКУ

Договорени су сљедећи наслови реферата за Научни скуп историчара у Гацку:

• 1.1. „Млада Босна“ – узори и идеолози;
• 1.2. Организатори Сарајевског атентата;
• 1.3. Атентатори и њихови непосредни помагачи;
• 1.4. Одјеци Сарајевског атентата у јужнословенским земљама и ставови њихове званичне власти (у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској);
• 1.5. Гласови о Сарајевском атентату изван балканских простора, у: Русији, Грчкој, Румунији, Бугарској, Француској, Великој Британији, Италији, итд. (више реферата);
• 1.6. Аустро-Угарска званична тумачења сарајевског атентата и антисрпска пропаганда у режимској штампи (од 1914 – 1918.);
• 1.7. Суђење атентаторима и њиховим непосредним помагачима у Сарајеву од 1914 – 1915. године;
• 1.8. Аустро-Угарски погроми против Срба;
• 1.9. Судски процеси против Срба након атентата;
• 1.10. Концетрациони логори за припаднике српске нације од 1915 – 1917. године;
• 1.11. Сарајевски атентат у оцјенама аустро-угарских и њемачких публициста и историчара (некада и данас);
• 1.12. Сарајевски атентат у тумачењима историчара у Русији, Грчкој, Румунији, Бугарској, Француској, Великој Британији, Италији и другим државама (веза под редним бројем 1.5.);
• 1.13. Српска историографија о Сарајевском атентату;
• 1.14. Сарајевски атентат у српској поезији и прози;
• 1.15. Сарајевски атентат у епској поезији;
• 1.16. Сарајевски атентат у чешкој књижевности;
• 1.17. Сарајевски атентат у драмској и филмској умјетности;
• 1.18. Сарајевски атентат у свјетлу библиографских података;
• 1.19. Сјећања учесника сарајевског атентата и њихових помагача;
• 1.20. Српске споменице о Гаврилу Принципу, Данилу Илићу, Владимиру Гаћиновићу и Васиљу Грђићу;
• 1.21. „Младобосанци“ и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Сарајеву (од 1902 – 1918.);
• 1.22. Аустро-Угарске забране српских националних друштава;
• 1.23. Књижевно стварање „Младобосанаца“;
• 1.24. Мајке и очеви сарајевских атентатора;
• 1.25. Страдање српских православних свештеника након сарајевског атентата;
• 1.26. Одмазде аустро-угарских власти према Српкињама у БиХ након атентата у Сарајеву;
• 1.27. Тајна улога Бечког двора у вези са сарајевским атентатом;
• 1.28. Перо Слијепчевић као учесник и свједок ратних збивања од 1914 – 1918;
• 1.29. „Младобосанци“ између Српства и Југословенства;
• 1.30. Римска католичка црква у Аустро-Угарској и почетак Првог свјетског рата;
• 1.31. Сарајевски атентат и његов утицај на асиметричне стратегије малих народа.

2. ПРОГРАМ ОКРУГЛОГ СТОЛА У БИЛЕЋИ

Српска проза данас у Билећи за тему има књижевно дјело Милана Данојлића.
 

3. ИМЕНОВАЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ НАГРАДА

Састав жирија за додјелу награде Владимир Ћоровић је:

• проф. др Љубодраг Димић,
• проф. др Радивоје Радић и
• мр Драга Мастиловић.

4. ОДРЕЂИВАЊЕ ПРОГРАМА И ДАТУМА СУСРЕТА У ГАЦКУ И БИЛЕЋИ

Одржавање Ћоровићевих сусрета планирано је од 18 – 22. 09. 2013. године.
 

5. ИМЕНОВАЊЕ ЈОШ ЈЕДНОГ ЧЛАНА САВЈЕТА

На приједлог СПКД „Просвјете“ ОО Гацко и Билећа, Драгутин Паповић је изабран за члана Савјета Ћоровићевих сусрета.