Током суботе и недеље, 14. и 15. октобра, изведена је друга школа ћириличке палеографије. Школу је организовало требињско удружење „Ћирилица“. Прва школа ћириличке палеографије организована је прошле године од стране Филолошког факултета у Бањој Луци и Филозофског факултета у Источном Сарајеву, а одвијала се на територији Рогатице, Сокоца и Гламоча. Овогодишња школа изведена је на некрополама средњег вијека у околини Стоца, у Поповом Пољу и Аранђелову. У оквиру школе приређена су два предавања. Прво, насловљено „О значају ћирилице“ одржао је у суботу у просторијама Народне библиотеке Требиње Горан Комар, а друго „Историја ћириличног писма“ проф. др Јелица Стојановић, у недељу, у просторијама Музеја Херцеговине.

Учесници овогодишње школе били су студенти и наставници са Катедре за српски језик никшићког Филозофског факултета и студенти и наставници Филозофског факултета у Бањој Луци.

Оба дана искоришћена су за посјете средоњовјековним некрополама са натписима. Најприје је посјећно једно од три стара гробља у ужој зони Горњег Ходова гдје су учесници разгледали натпис Стјепка Тредановића и натпис Умка на локалитету Радан-крст. Послије тога, у суботу прије подне, група је посјетила локалитет средњовјековне некрополе на Видоштаку (Попрати код Стоца) гдје су се учесници упознали на натписом српске калуђерице Марије, жене попа Дабижива, који је јасно датиран 1231. годином. Одмах потом, прешло се на некрополу српских ктитора овога краја Милорадовића-Храбрена Радимљу (Војводину) у близини Стоца. Тог дана посјећен је и споменик калуђерице Полихраније у поповском селу Величани. На тај начин полазиници су се увјерили у неодрживост тезе из бројних радова историографског карактера који се објављују и у наше вријеме (и угледних припадника Фрањевачког реда) о непостојању православне црквене организацији у Хуму. Приликом посјете Радимљи полазиницима је указано на величину ктиторског дјела рода Милорадовића који су, поред осталог и ктитори значајног манастира Житомислића.

У недељу ујутру учесници су обишли цркву Св. Архангела Михаила у Аранђелову, старој жупи Корјенићи (Врм) гдје су анализирали натпис жупана Крње који припада 13. вијеку. Ова црква је једна од најзначајнијих православних старина у источној Херцеговини.
Такође, организована је посјета манастиру Тврдош гдје је било ријечи о историји овог древног епаскопског сједишта Херцеговине и разарањима на измаку 17. вијека.

На свим локалитетима било је ријечи о црквеној историји Хума и Херцеговине, а указивано је и на аналогије одређеним словним знаковима у натписима који су разгледани.

Школа је затворена одличном изложбом чланова удружења др Милоје Васић која је посвећена средњовјековном наслијеђу српског народа у Босни и Хуму. Изложбу је отворио господин Дејан Дошлић.

У овој завршној вечери, проф. др Јелица Стојановић је одржала веома корисно предавање о историји ћириличког писма у којем је на веома јасан начин, сликом и ријечју, учеснике провела кроз низ периода кроз које се кретало и развијало српско писмо.