I ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (1997)

Тема: Перо и Ђоко Слијепчевић – живот и дјело

Награду Светозар Ћоровић добио је Добрица Ћосић за роман „Вријеме власти“.

II ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (1998)

Тема: Владимир Ћоровић – живот и дјело

Награду Светозар Ћоровић добио је Драгослав Михаиловић за роман „Злотвори“.

III ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (1999)

Тема: Богдан, Стеван и Петар Зимоњић – живот и дјело

Награду Светозар Ћоровић добио је Момо Капор за књигу „Успомене једног цртача“.

IV ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2000)

Тема: Косаче – оснивачи Херцеговине

Награду Светозар Ћоровић добио је Милован Данијлић за роман „Балада о сиромаштву“.

Награду Владимир Ћоровић добили су академик Милорад Екмечић за књигу „Срби на историјском раскршћу“ и Саво Скоко за дјело „Крваво коло херцеговачко 1941 – 1942. године“.

V ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2001)

Тема: Јунски устанак у Херцеговини 1941. године

Награду Светозар Ћоровић добио је Антоније Исаковић за књигу „Нестајање“.

Награду Владимир Ћоровић добили су Новак Мандић Студо (постхумно) за животно дјело и Душан Берић за дјело „Српско питање и политика Аустро-угарске и Русије 1848 – 1878. године“.

VI ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2002)

Тема: Сто година „Просвјете“ и њене знамените личности

Награду Светозар Ћоровић добио је Миро Вуксановић за роман „Точило“.

Награду Владимир Ћоровић добили су академик Десанка Ковачевић-Којић за животно дјело и академик Василије Ђ. Крестић за књигу „Бискуп Штросмајер у свјетлу нових извора“.

VII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2003)

Тема: Културна и духовна историја Херцеговине

Награду Светозар Ћоровић добио је Радослав Братић за роман „Трг соли“.

Награду Владимир Ћоровић добили су Раде Михаљчић за животно дјело и Војислав Максимовић за књигу „Митрополит Сава Косановић 1839 – 1933.“.

VIII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2004)

Тема: Одјеци Првог српског устанка у Херцеговини

Награду Светозар Ћоровић добио је Бранко Брђанин Бајовић за роман „Михаил“.

Награду Владимир Ћоровић добили су Радош Љушић за књигу „Вожд Карађорђе“ и Драгољуб Живојиновић за животно дјело.

IX ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2005)

Тема: Херцеговина и Српски језик у историографским и књижевним дјелима 19. и 20. вијека

Награду Светозар Ћоровић добио је Добрило Ненадић за роман „Победници“.

Награду Владимир Ћоровић добили су Владимир Стојанчевић за књигу „Први српски устанак 1804 – 1813.“ и Сима Ћирковић за животно дјело.

X ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2006)

Тема: Допринос Срба из Херцеговине српској историографији и култури

Награду Светозар Ћоровић добили су Рајко Петров Ного за књигу „Јечам и калопер“ и Горан Петровић за књигу „Разлике“.

Награду Владимир Ћоровић добио је Никола Поповић за књигу „Срби у Грађанском рату у Русији 1818 – 1921.“.

XI ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2008)

Тема: Јевто Дедијер и Васиљ Поповић – живот и дјело

Награду Светозар Ћоровић добио је Јован Радуловић за роман „Од Огњене до Благе Марије“.

Награду Владимир Ћоровић добио је Чедомир Попов за дјело „Велика Србија – стварност и мит“.

XII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2010)

Тема: Породице Владиславић и Милорадовић

Награду Светозар Ћоровић добио је Анђелко Анушић за роман „Прозор отворен на висибабу и кукурек“.

Награду Владимир Ћоровић добили су Милош Благојевић за животно дјело и Милован Пецељ за књигу „Јевто Дедијер – живот и дјело“.

XIII ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2011)

Тема: Херцеговина под аустроугарском окупацијом од 1878. до 1918. године

Награду Светозар Ћоровић добио је Мирослав Тохољ за роман „Звона за Тројицу“.

Награду Владимир Ћоровић добио је Љубомир Максимовић за цјелокупно научно дјело.

XIV ЋОРОВИЋЕВИ СУСРЕТИ (2012)

Тема: Херцеговина у Краљевини СХС и Краљевини Југославији од 1918. до 1941. године

Награду Светозар Ћоровић добио је Драго Кекановић за роман „Вепрово срце.

Награду Владимир Ћоровић добио је академик Михаило Војводић за књигу о Стојану Новаковићу.